Ударити бекхенда некада је била уметност. Играчи су обично користили једну руку да је погоде, баш као и форхенд, и више су користили ту страну крила за лукаво постављање лопте, вођење лопте ударцем из додавања и насукавање противника на мрежу, или коришћење злонамерних лутака са злом одгристи површину, ометати противнику темпо и отежавати му живот. Гледај ово цлип између Роцкет Род Лавера и Кена Росевалла да схвате шта се све може постићи бекхендом једном руком. Стеффи Граф је освојила више од 15 слемова са само исеченим бекхендом (престала је да користи свој топ бекхенд скоро искључиво 90 -их), што је миљама најбољи део који је тенис икада видео.
У модерно доба, посебно у последње две деценије, са појавом графитних рекета, бољих жица и рекета мање тежине, уметност и елеганција једноруког уступили су место бруталној сили и снази двогруког бекенда . Па шта ако не можете постићи исти ниво финоће и прецизности са две руке када то можете да искористите много ефикасније да победите победнике са овог крила?
Андре Агасси славно каже о свом бекхенду у низу: Овај снимак ми је помогао да платим много својих рачуна!
Учесници: Рафаел Надал, Давид Налбандиан, Новак Ђоковић, Анди Мурраи, Станислас Вавринка (једноручни бекхенд)
Новак Ђоковић је један чији бекхенд се може назвати оружјем.
Пете Сампрас и Рогер Федерер су можда освојили комбиновано 30 слемова само једним ударцем једном руком (Пете се, у ствари, мучио током млађих година након што је своју двојицу претворио у једноручни бекхенд), али они ће бити прво признати да постоје суптилне слабости које су њихови противници лако капитализовали. Сампрас никада није освојио Мајор на шљаци управо из тог разлога, док је доминација Рафаела Надала над Федерером добро документована.
Отуда су највећи бекенди у модерној игри они са два петера. Надал је у последње две године неизмерно ублажио свој ударац и погађа вероватно најбоље хице из бекхенда које је икада видео у историји, посебно када је ван равнотеже, али рутински се суочава са потешкоћама у овом ударцу када му недостаје форма или самопоуздање. Играчи са једним шаком са западнијим хватом, попут Стана Вавринке и Томмија Хаса, можда немају очигледне слабости попут Федерера, али губе много разноликости коју Федерер има, а недостатак доследности им наноси огромну штету.
Што нас оставља са двојицом играча који су вечито били на броју 3 и 4. Анди Мурраи поседује готово исто толико разноликости као и играч са једном руком бекхенд, а овај удар је примарни разлог зашто је био на врх чак и са форхендом који се у најбољем случају може сматрати обавезом. Иако можда не генерише толико снаге као Надал или Новак Ђоковић, он вешто користи темпо свог противника да лопту по вољи усмери са обе стране терена.
Упркос свему овоме, када је у питању бекхенд, на памет ми пада само Ноле. Гледање како удара бекхендом тако самоуверено подсећа вас ни на кога другог осим на Андре Агассија и он је вероватно једини играч који нема безначајну слабост на свом бекхенду, било да се ради о терену, низ линију или део. Користећи изузетно западни захват на овој страни, Ноле чврсто хвата рекет и снажним горњим делом тела ствара екстремни темпо бекхенда, а може се видети и како лопта лети са терена (посебно на брзом Децо Турф -у) док Ноле погађа лопта за победника чак и иза основне линије. Можда није у форми или има самопоуздања, али увек треба пазити на његов потпис.
Са таквом разноликошћу и снагом на мање важном крилу, Ђоковић може поуздано користити свој бекхенд као оружје за постизање поена, а не као средство за форхенд.
Победник: Новак Ђоковић
Посебна напомена: Скок бекхенда Марата Сафина једно је од омиљених ауторових ужитака.
Жене у конкуренцији: Серена Виллиамс, Ким Цлијстерс, Јустине Хенин, Мариа Схарапова, Царолине Возниацки
Победник: Ким Цлијстерс
Прочитајте о најбољим ударцима у тенису:
1. Служите
2. Форхенд
бацач тениских лоптица на компримовани ваздух
3. Повратак сервирања
4. Тхе Воллеи
5. Дропсхот
6. Кретање
8. Глава
