Као што Аустралијан опен поново доказује, генијалност гренд слемова је у томе што нас не терају да бирамо.
Ред или хаос? Велике звезде или свежа лица? Креда или пустош? Шта желе љубитељи тениса?
Чини се да се никада не можемо одлучити. Ако узнемирења обилују у раним рундама неколико турнира, почињемо да гунђамо о томе како ниједан од данашњих играча не може да се мери са боговима прошлих година. Али ако се поново појаве нови богови и почну да освајају све што нам је на видику, ми зевамо и кажемо: „Покажи ми нешто ново, молим те“.
Овогодишње Отворено првенство Аустралије је био пример обе ове реакције.
На женској страни, рано је дошло до значајног покоља, посебно у горњој половини. Ига Свиатек и Елена Рибакина, две бивше шампионке на слем турнирима, биле су тамо највише носиоце, али су отишле до трећег кола. Уместо тога, у четвртфиналу у уторак, 50.пласирана Линда Носкова ће играти против 93.пласиране Дајане Јастремске, а 75.Ана Калинскаја ће играти против 12. носиоца Џенг Ћинвен. Пре овог турнира, ове четири жене су ушле у само једно гренд слем четвртфинале између себе. У суботу ће један од њих играти за АО титулу.
На мушкој страни, жреб је завршен. Четири прва носиоца — Новак Ђоковић, Карлос Алкараз, Даниил Медведев, Јаник Синер — безбедно су стигли у другој недељи. Емил Руусувуори је Медведева накратко довео до рекетског лудила, а Ђоковић је то умало помешао са досадним фаном; иначе, њихов поход до четвртфинала је био без драма. Тамо ће им се придружити још четири позната лица: Тејлор Фриц, Александар Зверев, Хуберт Хуркач и Андреј Рубљов.
Медведев је дошао из два сета за љубав против Руусувуорија у мечу који је завршен у 3:39 ујутро.
источни форхенд грип тенис
© АФП или даваоци лиценце
Негативне реакције на ове различите исходе биле су предвидљиве. С једне стране, застрашујућа и (с правом) протерана реч ц — хаос — враћена је да опише женски турнир. С друге стране, мушки турнир се назива позивницом Новака Ђоковића — он га је освојио 10 пута, на крају крајева — а АТП Тоур као „Новак +“.
Резултати са обе стране су продужетак дугорочних трендова.
Диснеи+ он Фире ТВ
Две деценије, откако је Роџер Федерер започео еру великих тројки освајањем свог првог великог турнира на Вимблдону 2003. године, АТП је био у периоду доминације врхунских играча без преседана. Од 2004. године, Федерер, Надал и Ђоковић су освојили 66 од 79 одиграних турнира. Ђоковић, са 36 година, излази из сезоне у којој је освојио три од четири, и чини се да је спреман да уради исто до 40. године или више.
Насупрот томе, ВТА је видела да је њена сопствена звезда са 23 слем турнира, Серена Вилијамс, одустала пре две године. Од њене последње велике победе, 2017. године, 16 различитих жена је освојило слем титуле. Свиатек и Сабаленка су то почели да мењају; иако можда нису Серенини наследници, чини се да су шампиони на дуге стазе. Ипак, као што је Игу подсетила Носкова, њен талентовани 19-годишњи освајач Довн Ундер, опасност и даље вреба иза сваког ћошка на женским смеровима.
Свиатек је упоредио велики ударац Носкове са ударцем Арине Сабаленке и Елене Рибакине.
© © Анди Цхеунг / АрцК Имагес / Гетти Имагес
Ако мислите да је тако са мушкарцима и женама, размислите поново. Крис Еверт и Мартина Навратилова доминирали су као ниједан други пар играча у Отвореној ери; од 1982. до 1985. године, у комбинацији су освојили 15 узастопних награда. Штефи Граф и Серена су кренуле њиховим стопама освојивши по 23 и 22 слем турнира. Што се тиче мушкараца, између ера Сампрас-Агасија и Биг 3, АТП је прошао кроз свој хаотични интеррегнум. Од 2001. до 2003. године, Горан Иванишевић, Томас Јохансон, Алберт Коста, Хуан Карлос Фереро, Енди Родик и Гастон Гаудио освојили су по један слем и никада више.
Што се тиче зашто се то променило у последњих 20 година, и зашто мушкарцима тако дуго влада тако мала елита, не знам да ли постоји свеобухватно објашњење.
Чињеница да мушкарци играју најбоље од пет на слемовима, а жене играју најбоље од три, даје предност бољим играчима. Али Биг 3 су били подједнако доминантни на Мастерс 1000с, где играју најбоље од три. Има више великих сервера у мушкој игри, и то увек помаже, али Надал је освојио 22 меча без једног. Женска турнеја ових дана има добру дубину, а најбољи играчи су изазвани чак и у раним рундама. Али исто се може рећи и за мушкарце. Можда само Федерер Ђоковић, Надал и Серена јесу и били једнорози – посебни спортисти чија се доследна изврсност никада неће поновити. АТП је произвео потенцијалног наследника у Алкаразу, али уз сву своју бриљантност, он не изгледа као да ће освојити све, заувек, у стилу Биг 3. Другим речима, изгледа као човек.
Ђоковић остаје човек којег треба победити у потрази за 11. титулом на Аустралијан опену.
© Гетти Имагес
како зауставити бол у тениском лакту
У идеалном свету, свака турнеја би имала једну или две или три звездице које би освојиле довољно да (а) развију масовну базу фанова и (б) да се срца људи покрену када их неко изазове или победи. Али чак и када ствари нису идеалне, оба сценарија - ред и хаос - имају своје предности. Када суперзвезде побеђују, оне дају статус тренутка и осећај историје, као и емоционалну везу са својим обожаваоцима која је грађена годинама—они нешто значе људима. Када Пепељуге победе, оне нам дају онај изненадни, луди, ослобађајући осећај да је све на Божјој зеленој земљи могуће.
Истина, ни један жреб на Аустралијан опену није у потпуности на овај или онај начин. Арина Сабаленка и Коко Гауф, носиоци број 2 и 4, и даље су живе на женској страни. И иако је Ђоковић освојио Ауссие Опен 10 пута, још увек је пред нама неизвесност и потенцијални преокрет. Алкараз, Синер и Медведев су сви доказали да могу да га победе у мечевима које очајнички жели да добије.
Генијалност гренд слемова је у томе што, са њихова два одвојена турнира који се одвијају један поред другог, они нам тако често дају обоје — суперзвезде и Пепељуге, креду и пустош. Љубитељи тениса су једини љубитељи спорта који не морају да бирају.
