Каспер Руд и Доминик Тим удружили су се у Индијан Велсу. Да ли је овај тим имао шта је потребно да надмаши великане дублова Николу Мектића и Мате Павића?
ГЛЕДАЈТЕ: Понекад, сингл звезде могу да запањују у дублу. Снимите овај врући снимак Бена Шелтона у Акапулку.
ИНДИАН ВЕЛЛС, Калифорнија -- Назовите оно што је почело у суботу ујутро на стадиону 6 БНП Парибас Опена хрскавим и убедљивим предјелом.
На површини, једноставно четворица, који играју парове у савршеним условима -- плаво небо и 76 степени. Али подтекст је био дубљи, јер је ово била врста меча који је дуго био укусан врхунац овог турнира. У једном тиму су била два сјајна сингл играча, 4. светски број Каспер Руд и шампион УС Опена 2020. Доминик Тим. Противници су им били четврти носиоци у дублу у саставу Никола Мектић и Мате Павић.
Хвала конфигурацији турнира што се оваква утакмица често дешава. Баш као један од четири тениска Гранд Слам турнира, БНП Парибас Опен заузима две недеље у календару. За разлику од тих турнира, међутим, оптерећење за многе играче није ни приближно толико радно интензиван. Прво, постоји само 96 појединачних учесника, што је 32 пута. Друго, сви мечеви трају само два од три сета. Дубл мечеви имају поентирање без реклама и, уместо трећег сета, тај-брејк од 10 поена. Убаците у удобну атмосферу налик пролећном тренингу, а резултат је да је још много сати отворено за најбоље светске сингл играче да се баве дубловима.
Отуда и већи сукоб: могу ли вешти мајстори за парове ефективно показати момцима самцима какву вештину је потребно да играте као део тима? Или ће се појединачни играчи једноставно потврдити покретом и снагом? На крају је Мектићу и Павићу требало 70 минута да савладају Рууда и Тима, 6-3, 6-3. Али резултат није био оно што је оживело Стадион 6.
Каспер Руд и Доминик Тим били су две звезде у синглу које су се удружиле за дубл у Индијан Велсу.
© Матт Фитзгералд
Стадион 6 прима око 2.100 људи. Упакована као конзерва сардине од почетка до краја, атмосфера је била фантастична, бучна мешавина емпатије и страхопоштовања. Док је Рууд ударио недодирљивим форхендом низ линију, један гледалац се окренуо својој пријатељици и рекао: „То је Цхриссие ударац“, мислећи на једног од њених пријатеља у дублу код куће.
То је био један од неколико Руудових покрета који су прошли низ линију, висцерални приказ ватрене моћи који је овог човека из Норвешке одвео до два Гранд Слам финала сингла прошле године. Исти је био чест случај са Тхиемом - удари форхендом и тај величанствени, одавно познати окрет рамена на бекхенду који је одушевљавао свет дуги низ година. У том смислу, Рууд и Тим су били мање бенд него пар соло гитариста, који су издавали живахне звуке, али само повремено проналазећи хармонију. Међутим, када дође, пазите.
Насупрот томе, Мектић и Павић су искусан дуо, синхронизован на начин на који бисте очекивали да видите од искусног тандема. Ово је био двојник конструкције и прецизности. Типичан поен је видео како Мектић пребацује лоб преко рамена мреже, прати га до мреже, удара из волеја у незгодан угао, изазива лоб и завршава поен преко главе. „Видите, ударите по средини, баш као што нам је рекао наш тренер“, рекао је навијач који је седео на јужном крају терена.
Па ипак, вјешти као што су Мектић и Павић, као нападачи нису ни близу у класи Рууда и Тхиема. Изазов за Мектића и Павића био је да се изборе са непредвидивим обрасцима и, што је најпроблематичније од свега, издрже многе смртоносне нагоне.
Рууда и Тима су побеђивали у узастопним сетовима од 4. носиоца, али навијачи су волели сваки минут.
© Матт Фитзгералд
Кључни тренутак је дошао у првом сету. Сервирајући одлучујући поен при резултату 3-4, Рууд је прво покушао први сервис од 130 мпх који је промашио (ваш тренер неће препоручити ту опцију). У спиновању други сервис. У мрежу је ушао Мектић. Рууд је направио бекхенд. Затим је уследио волеј. Још један поцепани бекхенд. Још један рафал. У трећем бекхенду Рууд је погодио широко. Одатле је Мектић-Павић држао до љубави да затвори сет.
Много тога је било исто и у другом сету. Мектић и Павић су направили брејк на 3-алл. Тим је сервирао при резултату 3-5 и отишао напред са 40-15. Да ли би стручњаци за дубл били приморани да сервисирају меч при резултату 5-4? Не овог пута. Изједначили су игру, а затим, на одлучујући поен – меч поен – Тим је избегао конвенционалне парове и покушао бекхенд из низа. Отишло је у мрежу.
Дуго успостављени дуо је напредовао. Самци су се забавили и сигурно неће изгубити ни минут сна због пораза. Највећи добитници? Фанови. Кренули су, у потрази за још укуснијим тениским посластицама.
