Одрастајући у средишту грађанског рата, детињство Новака Ђоковића било је далеко од нормалног
Новак Ђоковић, тренутно први тенисер света, недавно се присетио трауматичних искустава која је имао у раном детињству, током НАТО бомбардовање Југославије 1999. године.
Србин, који је тада имао 12 година, сећа се да је био 'ужаснут' током рата, погођен осећајем безнађа док се крио у склоништу свог дединог стана. У искреном интервјуу са Грахамом Бенсингером - који је снимљен у београдском стану његовог деде - Новак Ђоковић је говорио о својој проблематичној прошлости.
'1999. године, када смо бомбардовали, живели смо у стану удаљеном 500 метара одавде', рекао је Ђоковић. 'Долазили смо у ову зграду сваке ноћи бомбардовања јер наша зграда није имала склониште.'
„Лудо је размишљати о броју људи који би дошли и сакрили се. Дефинитивно је исто као пре 20 година. Цела зграда, са [људи из] 50 станова, биће овде. Људи би се само крили по угловима и покушавали да пронађу сигуран простор ', додао је он.
Било је то ужасно искуство за све: Новака Ђоковића
Новак Ђоковић је такође говорио о менталним последицама које је рат задесио њега и његову породицу, и колико му се све чудно и застрашујуће осећало у старту. На крају су, међутим, почели да прихватају експлозије као нешто нормално, што је било узнемирујуће на сасвим другом нивоу.
„Сада се све осећа другачије. Не сећам се већине овога, била сам тако мала, осећала сам се несигурно и емоционално узнемирена. Несвесна шта ће следећи тренутак донети мени, мојој браћи, мојој породици. Било је то ужасно искуство за све. Посебно за децу. Нисмо разумели шта се дешава ', рекао је Новак Ђоковић.
'Након мјесец дана, једноставно смо престали реагирати на то. Сећам се да сам прославио 12. рођендан у тениском клубу у којем сам одрастао, а током песме срећног рођендана летео је авион “, додао је.
Новак Ђоковић каже да траума 'остаје са мном'
Новак Ђоковић, који је познат по свом хумору, изгледао је изузетно мрачно током разговора. Присетио се кошмарног искуства из бомбардовања, извлачећи узнемирујуће сећање из удубљења свог ума за које верује да никада неће заиста нестати.
„То је била прва или друга ноћ бомбардовања. Таман смо хтели да заспимо, када се догодила велика експлозија. Моја мама је врло брзо устала и ударила у главу, павши у несвест. Плакали смо због бомби, јер мама није реаговала. На срећу, тата је успео да помогне мами да се врати у нормалу ', рекао је.
„Сакупљамо ствари и излазимо. Било је тако гласно да се нисмо могли чути. Мој тата је носио моју браћу, мама је носила друге ствари и тада сам се оклизнуо. Кад сам погледао према згради, видео сам авионе како лете, испуштају ствари и тло се тресло. То је једна од најтрауматичнијих слика које сам видео у детињству. Остаје са мном. '
Како је Новак Ђоковић пронашао начин да опрости и настави даље
'Како вас може подстаћи било шта друго осим љубави?'
Новак Ђоковић признао је да су га бомбашки напади јако наљутили у годинама одрастања, те да му је бес чак и помогао на почетку каријере. Међутим, додао је да је сада пронашао начин да опрости и настави даље, јер то резонира са његовом 'животном филозофијом'.
„Искористио сам тај бес на начин који ме подстиче да будем успешан у тенису. Али то се променило. Заиста више немам ову емоцију. Нећу заборавити шта се догодило, али у исто време, мислим да није добро да неко заглави у осећањима мржње, беса, беса ', објаснио је он.
„Како је могуће да се велике земље окупе и бомбардују мале земље. Беспомоћни људи на улици, и једноставно униште све. Нисам могао то да разумем. Нема оправдања за рат. То је мене и све у Србији јако наљутило. Ти ожиљци су и даље присутни код свих.
'Али радио сам на себи, на тим емоцијама да им опростим. Морате опростити. Како вас може подстаћи било шта друго осим љубави? Љубав је опроштај. То је моја животна филозофија. '
Новак Ђоковић марљиво је следио филозофију љубави и велнеса у последњој деценији, што га је довело до тога да постане најдоминантнији играч у тенису. Заиста је изненађујуће - и похвално - да је та филозофија мира настала из тако насилних и ужасних почетака.
