Србин је урадио све што је могао да победи у четвртом колу, можда по велику цену.
Новак Ђоковић ће имати о чему да размишља у наредним данима, док планира да се опорави, опорави и врати од повреде колена задобијене током још једног значајног, маратонског повратка — овог пута, тријумфа у четвртој рунди у понедељак који напреже лаковерност Франсиско Черундоло на Ролан Гаросу.
најбољи рекети за стони тенис
Једна од тема за дискусију сигурно ће бити његова одлука да узме максималну количину лекова против болова коју је званични лекар на турниру био спреман да обезбеди како би одржао Ђоковићеве наде у животу у мечу који је брзо измицао.
Тај избор има неке запањујуће импликације, али оне су углавном игнорисане јер су сви раскошно хвалили Ђоковића након његовог сјајног узврата. Када је турнир у уторак ујутро објавио да Ђоковић се повукао са такмичења због „поцепаног медијалног менискуса десног колена“, вест је изазвала јадиковање и сјајно одавање почасти Ђоковићевом борбеном духу. Али мало – ако их је било – од уобичајених осумњичених обратило се слону у соби.
Да ли су Ђоковић и званични неговатељи турнира погрешили што су се у великој мери ослањали на лекове да би га провели кроз меч?

Ђоковићева одлука је збуњујућа на више нивоа, а најнепосреднији је оно што његова повреда предвиђа за Вимблдон.
© Спортске слике Евроазије 2024
Начин на који је Ђоковић новинарима испричао догађаје који су обликовали његову победу јасно је ставио до знања да су му лекови омогућили трансформацију из клоњеног браниоца титуле који се бори у нешто попут суперхероја, коме недостаје само заштитни знак „Д“ на грудима.
„У суштини цео пети сет [ја] је био скоро без икаквог бола“, рекао је он. „Драго ми је што сам могао да играм без оног бола који сам осећао током два и по сета.
Али по коју цену? Ова повреда доводи Ђоковићеву непосредну будућност, можда чак и остатак каријере, у опасност. Ђоковић је одиграо храбру утакмицу, то је неоспорно. Али до следећег јутра, наставак играња уместо да се Церундоло изрекне задатком изгледа као вежба лоше процене, можда чак и охолости од стране узора школе „моје тело је мој храм“. Разумљиво: Ђоковић има 37 година, али је још увек на првом месту (позиција Јанник Синнер ће преузети доћи у понедељак).
Вратите се на тренутак на почетак Ђоковићеве велике тежње да надмаши ривале Роџера Федерера и Рафаела Надала у Гренд слем књизи рекорда. Ти напори су појачани када је Федерер претрпео врло сличну повреду 2016. Федерер би пропустио три од наредних пет мечева, и додао би још само три свом коначном резултату (20).
Федерер је повредио колено на бенигни начин, док је црпео воду за купање својој деци у Мелбурну, Аустралија. Ђоковић је, напротив, издржао своје у тениској борби и играо је са, како је рекао, „мањим ограничењима у кретању“. Тако да у овом тренутку нико не може да каже колико би повреда могла бити озбиљнија јер је Ђоковић изабрао да настави да игра.
![„У суштини цео пети сет [ја] је био скоро без икаквог бола“, рекао је Ђоковић. „И'm glad that I was able to play without feeling that pain that I felt for two-and-a-half sets.”](https://yevgenykafelnikov.com/img/roland-garros/77/djokovic-s-great-gamble-what-s-next-for-injured-nole-2.jpg)
„У суштини цео пети сет [ја] је био скоро без икаквог бола“, рекао је Ђоковић. „Драго ми је што сам могао да играм без оног бола који сам осећао током два и по сета.
© АФП или даваоци лиценце
Ђоковићева одлука је збуњујућа на више нивоа, а најнепосреднији је оно што његова повреда предвиђа за Вимблдон. Двадесетчетвороструки главни шампион је био на путу, помевши четири од последњих пет титула у синглу у Лондону. А ту су и Олимпијске игре, које почињу у Паризу (са тениским догађајем на Ролан Гаросу) 26. јула.
За већину света, освајање златне олимпијске медаље је врхунско атлетско достигнуће. Као српски национални херој, Ђоковић је освојио само једну медаљу, бронзану. Желио је да сакупи злато, а ово му је изгледало као последња шанса. Е сад, ко зна?
Ово је била веома тешка година за Ђоковића. Није освојио титулу од краја 2023. године, а од тада га води топло-хладно - чак и у појединачним мечевима, без обзира на турнире. Нешто од тога је свакако због његових година и фокусирано искључиво на велике догађаје.
Иако катастрофалан, Ђоковићев неуспех у Паризу није био потпуно неочекиван. Признао је да је последњих неколико недеља искусио благу нелагодност у колену. Али, рекао је, „нисам имао повреду која би ме се уопште тицала.
Образац држања се брзо завршио почетком другог сета када се Ђоковић оклизнуо и изгубио ослонац на нестабилној шљаци. Ухватио се за колено и покретима руке сигнализирао своју невољу својој ложи за госте. Лечен је на терену, узимао је неке противупалне и, вероватно, лекове против болова.
хватаљке за тениски рекет
Добио сам лекове, а после завршеног трећег сета тражио сам још лекова и добио сам их“, објаснио је Ђоковић. Доктор је дао неодређене лекове уз упозорење да више неће давати Ђоковићу. Бранилац титуле је био максимално изгубљен.
Требало је око 45 минута да започне друга рунда дроге, а до тада Ђоковић није само поново био у борби, већ је растао.
Након што је признао да лекови раде свој посао, држећи га без болова и способним да одржи висок ниво, изразио је очигледну забринутост у сценарију: „Да, никад не знаш шта ће се догодити сутра.
Све наде које је Ђоковић гајио за позитивну дијагнозу остале су неостварене када је јутро дошло, док су лекови истрошени и резултати магнетне резонанце у руци. На крају крајева, узалудна победа је изгледала као још једна демонстрација Ђоковићевих готово бионичких физичких квалитета. Али то може завршити као опомена о човеку који је увек слушао своје тело, све док га његова страст за освајањем није издала.