Освојио га је током два дана, у веома флуктуирајућим и фрустрирајућим условима. И освојио га је упркос томе што је имао најближу ствар коју је икада имао до слома у важном мечу.
Док се 36-годишњи Рафаел Надал припрема за, можда, његов последњи замах на шљаци у Европи, осврћемо се на 10 мечева који су га учинили неприкосновеним краљем глине.
- 1. УТАКМИЦА: 2003 Монте Карло, друго коло: Надал д. Коста, 7-5, 6-3
- 2. УТАКМИЦА: 2004. Дејвис куп, финале: Надал д. Родик, 6-7 (6), 6-2, 7-6 (6), 6-2
- 3. УТАКМИЦА: 2005 Рим, финале: Надал р. Корија, 6-4, 3-6, 6-3, 4-6, 7-6 (6)
- 4. УТАКМИЦА: Ролан Гарос 2005, полуфинале: Надал р. Федерер, 6-3, 4-6, 6-4, 6-3
- 5. МЕЧ: 2006 Рим, финале: Надал р. Федерер, 6-7 (0), 7-6 (5), 6-4, 2-6, 7-6 (5)
- 6. УТАКМИЦА: 2009 Мадрид, полуфинале: Надал д. Ђоковић, 3-6, 7-6 (5), 7-6 (9)
- 7. УТАКМИЦА: 2011 Дејвис куп, финале: Надал д. дел Потро, 1-6, 6-4, 6-1, 7-6 (0)
8. УТАКМИЦА: Ролан Гарос 2012, финале: Надал д. Новак Ђоковић 6-4, 6-3, 2-6, 7-5
Када изгубите седам пута, то вам остаје у мислима, зар не?
Надалово славље је можда било његово најемотивније на Ролан Гаросу.
© Цорбис преко Гетти Имагес
Када је Надал званично крунисан за краља глине? Наравно, ове ствари не функционишу тако, али најближе што ћемо да приђемо тренутку крунисања је његова победа на Ролан Гаросу 2012. Том победом надмашио је Бјорна Борга за највише мушких титула на Отвореном првенству Француске на Опен-у. Ера, са седам. Када је у питању мерење величине у тенису, гренд слемови су нам постали све и крај свега. Ако имате највише, најбољи сте.
Али број 7 је био изузетан тренутак у Рафиној каријери из других разлога. Надал је победио човека који је постао његов непријатељ, на начин на који ниједан други играч никада није имао нити ће. Освојио га је током два дана, у веома флуктуирајућим и фрустрирајућим условима. И освојио га је упркос томе што је имао најближу ствар коју је икада имао до слома у важном мечу.
Од марта 2011. до априла 2012. Надал је изгубио седам узастопних пута од Ђоковића. Седам губитака на било ком нивоу је лоше, наравно; али патња кроз њих у финалима гренд слема или финала Мастерс 1000 је још болнија. Ђоковић је 2011. надмашио Надала на Вимблдону и Ју-Ес опену, као и Индијан Велсу, Мајамију, Мадриду и Риму. Тако је, чак и на шљаци. Али најгоре је тек долазило. У финалу Аустралијан опена 2012, Рафа се скоро шест сати борио против Ђоковића, предвођен брејком у петом сету, али је ипак изгубио.
Била је то глина која је коначно притекла у помоћ. У пролеће 2012. Надал је прекинуо свој низ узалудности победом над Ђоковићем у финалима Монте Карла и Рима. Међутим, као што је горе поменуто, слемови су крајња мера, а Надал још увек није победио Ђоковића на великом турниру од 2010.
Ђоковићу је предао све осим Ролан Гароса. Шта ако му је и то одузео?
Да ли је то више било могуће? На Ролан Гаросу те године, Србин је покушавао да постане први човек који је освојио четири меча заредом откако је то урадио Род Лејвер 1969. У Паризу, Ђоковић је извео Хоудинијеве акције узастопце, враћајући се из два сета мање. победити Андреаса Сепија и сачувати четири – рачунајте, четири – меч поена против Жо-Вилфрида Цонге у четвртфиналу. Тих дана, када је све изгледало изгубљено, Ђоковић је био најопаснији. Изнова и изнова, када је пао на мечу, повукао би жицу, замахнуо са потпуном слободом и погодио се из невоље.
За нешто више од сета, изгледало је да би то могао да уради и Надалу на суду Филипу Шатријеу.
Прва два сета овог финала протекла су по стандардном сценарију. Надал и Ђоковић су размењивали ударце на терену, упуштали се у напорне надигравања и померали један другог по целом терену. Али Рафин тежак топспин, стручна употреба углова и потпуна владавина ногама на шљаци дали су му предност. Упркос киши са прекидима, добио је прва два сета прилично рутински. Када је сломио Ђоковића и повећао са 2-0 да би започео трећу, изгледа да је титула број 7 била само његова.
Онда су се десиле две ствари: киша је почела да постаје све јаче, а такође и Ђоковићеви ударци. Немајући шта да изгуби, опустио се и пустио лопту да полети; чак је и Надал био беспомоћан против најезде. Од 0-2 у трећем мечу, Ђоковић је освојио осам гемова заредом, што је срамота коју Рафа није претрпео у Паризу од свог дебија седам година раније. Када лопте нису летеле поред њега, Надал их је држао до турнирског судије Стефана Франсона да покаже колико су тешки и напухани у влажним условима који се брзо смрачивали. Са Ђоковићем са 2-1 у четвртој, игра је коначно прекинута, али Надал није био задовољан.
„Суд је исти као пре сат времена, а сада идемо? фрустрирано је залајао на Франсона.
Тешки услови и Ђоковићев исто тако тежак ударац уротили су се против Надала првог дана финала.
© 2012 Гетти Имагес
Надал је признао да када је следећег јутра изашао да се загреје, није био сигуран да може да се носи са тренутком. Ђоковићу је предао све осим Ролан Гароса. Шта ако му је и то одузео?
На срећу, за Рафу се осећао као нови дан. Киша је нестала, сунце је изашло, а Ђоковићев наизглед незаустављив замах је заустављен. Надал је узвратио, а њих двојица су играли изједначено док Ђоковић није сервирао при 5-6. Уз скандирање публике, Ђоковић је добро послао форхенд да постигне резултат 30-30, а онда је, у меч лопти, у једном од ултимативних анти-климакса у историји тениса, направио дуплу грешку.
Надалово славље је можда било његово најемотивније на Ролан Гаросу. Бришући сузе, скочио је у своју кутију за играче и загрлио сваку особу у њој. Да, прошао је поред Борга. Још важније, убио је Ђоковићевог змаја.
После тога, Рафа је упитан да ли је био најбољи на шљаци.
„Нисам ја тај који ће рећи“, одговорио је.
Ми остали смо, међутим, били слободни да одговоримо.
