Марија Шарапова је била позитивна на мелдонијум на Отвореном првенству Аустралије
ОДРИЦАЊЕ: Изнесени ставови су писчеви и не одражавају ставове Спортскееде као организације.
На трагу вести да је Марија Шарапова позитивно тестиран на лек мелдонијум за побољшање перформанси , поново се појавила дебата о лековима за побољшање перформанси. Многи би се питали да ли уопште треба расправити, али други позивају на легализацију лекова за побољшање перформанси. Можда мислите: „Наравно да их не треба легализовати.“ Али ако зароните испод површине, можда ћете открити да је проблем много компликованији него што се чини. Али да ли би легализација лекова за побољшање перформанси заиста била толико штетна за свет спорта?
Аргумент 1: Ефекти на здравље
Не може се порећи чињеница да лекови за побољшање перформанси имају штетне ефекте на тело спортисте, а постојали су бројни научни радови који то управо говоре.
Међутим, већина ових лекова наноси значајну штету само ако се прекомерно користи или се користи на погрешан начин.
Умјесто потпуне забране, легализација ПЕД -ова омогућила би отвореније проток информација о овим лијековима, што би омогућило спорташима/женама да буду боље информисани о томе коју врсту лијека уносе, а тиме би довело до мањег предозирања и сигурнијих спортиста.
Аргумент број 2: Чине спорт досадним
Да ли ипак? Од настанка спорта у древној Кини и Грчкој, забава у спорту била је у брзој природи и на високом нивоу на коме се такмиче спортисти.
Зар лекови за побољшање перформанси не нуде те ствари? Без сумње се може догодити да се спортисти не могу такмичити на истом нивоу и темпу ако нису узели ПЕД, али на крају је забава пример. На крају, већина људи би радије гледала брзу, такмичарску и физичку битку на фудбалском игралишту него што се двадесет два задихана човека распадају у земљу након сат времена.
Аргумент број 3: Нелојалне предности
Ово је вероватно најчешћи аргумент и на први поглед делује као најоправданији.
Међутим, легализација лекова за побољшање перформанси заправо би промовисала једнакост. У свету спорта тренутно су ПЕД -ови илегални, али ово није савршен свет. Многи спортисти су пронашли начине да прођу кроз систем детекције и колико год власти покушале да га поправе, неки спортисти ће увек пронаћи начин да победе систем.
Много боље решење овог проблема било би једноставно дерегулирати употребу лекова за побољшање перформанси. То би омогућило свим спортистима приступ овим лековима, а не само неколицини одабраних који су моћнији или срећнији од осталих. Да сви имају приступ ПЕД -овима, не само да би спорт постао равноправнији, већ би се и укупни ниво забаве повећавао како се повећавају способности свих спортиста.
Осим тога, ПЕД -ови промовишу једнакост јер спорт уопште није једнак. Мушкарци и жене у мање развијеним земљама већ су у озбиљном неповољном положају када је спорт у питању јер им недостају услови и одговарајућа обука.
Генетика такође игра важну улогу у одређивању успеха спортисте. Готово је немогуће бити кошаркаш а да се не надмашите над свима осталима, нити је могуће бити одличан боксер без испупчених мишића. Будући да се спорт у великој мјери ослања на физичке способности над којима људи имају ограничену контролу, не бисмо ли могли сматрати да је генетика једнако непоштена као и лијекови за побољшање перформанси?
Овом логиком генетику и богато васпитање треба забранити јер спортистима дају предност. Наравно, ово нема смисла. Лекови за побољшање перформанси могли би бити потенцијални начин за изједначавање услова. Да их сви могу легално користити, сви би били на истом нивоу способности, а једино што би раздвајало спортисте била би физичка чврстина и чисти таленат. Зар то није оно што волимо да видимо у спорту?
Наравно да дебата није само црна или бела, или уопште не би била дебата. Постоје одређене моралне и етичке дилеме које треба размотрити, а легализација лекова за побољшање перформанси наљутила би безброј људи. Друштву би требало много времена да се прилагоди и заувек би променило спорт.