Можда се слегла прашинанакон епске кулминације финала мушког сингла на Ролан Гаросу, али потрага за изједначавањем и обарањем рекорда још увек траје. Дођите на Вимблдон, на реду ће бити Роџер Федерер који ће покушати да се такмичи са рекордом Петеа Сампраса од седам титула на Вимблдону, додајући још један број свом већ рекордном шеснаест.
Означавање запажених постигнућа - било каквих постигнућа у том смислу - као записа окреће таква достигнућа у преседане против којих се збрајају сви наступи последњих генерација. Можда је то разлог зашто их кршите - и изједначавате записи постаје тешко, јер се претварају у мерила вредновања величине, а не само у значајне доприносе.
Постоји велики јаз између очекивања и њиховог евентуалног испуњења. Иако сваки играч то жели, па чак и очекује од себе да има једнаке легенде, он то исто не занемарује као могућност. И пропуштање не мора увек бити штетно за нечији статус изузетног играча. Тамо где један скуп преседана изгледа непробојно, неколико симболичких ствара сопствени скуп преседана који ће се подударати. Тако ланац расте, отварајући пут за више узбуђења. Али иако постоји узбуђење, постоји и повећано очекивање, враћајући нас на вишегодишњу загонетку нечијег достизања легендарног статуса у односу на перцентил записа које је та особа створила, постигла или надмашила.
Био то Роџер Федерер или Новак Ђоковић или чак Рафа Надал, сваки од ових момака је на неки начин заостао за иначе очекиваним потенцијалним резултатима освајања четири гренд слема заредом. Међу тројицом, док је Федерер најближи то опонашајући Дон Будгеов подвиг у ери Пре-Опен-а и близаначка достигнућа Род Лавера скоро пет деценија раније, ни Ноле и Рафа нису далеко од постављених преседана.
У овом контексту, цитирање неуспеха као представника неке врсте одскочне даске за тек успешне кампање ових момака звучи крајње бромидно и прозаично. Губитак недвосмислено тумачи губитак у било ком контексту. Изгубљена шанса која може, али и не мора бити остварива у будућности. Али, упркос толиким вероватноћама-и за и против-играчи настављају да уливају своје срце и душу у сваку игру, из године у годину и из генерације у генерацију, у својој потрази за рекордима.
Омамна комбинација некада пробаних и никад узоркованих води их према том неухватљивом ешалону легенди попут претендената који одлазе на стрми, кршевити терен, испуњен безбројним замкама и недостацима, да га савладају, без обзира на последице, колико год разочаравајуће.
