Роџер Федерер и Новак Ђоковић на крају полуфинала УС Опена 2011
Померите се надоле да бисте погледали врхунце меча.
Гледајући унатраг на резултат, чак и након три године, још увијек се не може вјеровати да је Рогер Федерер изгубио полуфинале 2011. од Новака Ђоковића након што је имао двије меч лопте у руци. У томе што је меч заиста класичан-не само због тог јединственог форхенд победника који је Ноле дочарао на 15-40 у последњем сету на 3-5, већ и због наизглед насумичног начина на који је Федерер изгубио његов пут током целог тока поступка: дување вођства за вођством, пауза за паузу и на крају, расипање његовог држања на сам меч.
Исход меча био је такође случајан - заправо језиво - са резултатом прошлогодишњег полуфинала између истог низа играча. Али тамо где је у протеклих годину дана Федерер изгледао неспособан да се снађе током читавих пет сетова, 2011. га је опало на нови минимум.
Након што је Јо-Вилфред Тсонга покварио раније неокаљану репутацију Федерера да никада није изгубио гренд слем меч након два сета љубави-пре само неколико месеци на Вимблдону-Србин је изрекао још већу казну реализујући исти подвиг са још већа маргина пораза.
Истина, Федерерова победа у прва два сета ни у ком случају није била свеобухватна - снизио је много сет -поена пре него што је коначно убацио први сет - али Нолеова способност да доминира у поступку док је био на ивици пораза била је сасвим необична.
Толико, да је гомила Флусхинг Меадовс -а, која је генерално пристрасна према Србима, гледала на њега са новонасталим страхопоштовањем и поштовањем. Ово је било четврто време заредом да су се ова два играча срела у полуфиналу УС Опена и иако је Федерер водио овај меч у четири меча међусобно 2: 1, након неочекиваног узнемирења Француза Цонге на Вимблдону , многи међу његовим обожаватељима питали су се хоће ли Ноле поновити монументални подвиг који је Тсонга успио извести.
Штавише, идући уз потпуну доминацију Србина те године, где је постао први тенисер који је освојио пет титула мастерса, било је вероватно чак и незамисливо помислити да Ђоковић неће успети у финале.
Форхенд повратак на утакмици, који се чинио као чин крајњег очаја, али се показао као кључни тренутак који је потпуно променио путању меча, можда је тада Рогер Федерер слегао раменима. Чак је и Ноле приметио како му се све приближило пред крај готово четворосатне афере.
Али за Нолетове обожаваоце, охрабрени срећом или не, било је сведочење - све изнова - да неће попустити под притиском као раније. Резултат је такође био сведочанство те чињенице, посебно у четвртом сету који је трајао само 33 минута, а Федерера је његов млађи противник потпуно уништио.
Ноле је заслужан што је успео да превазиђе очигледне пропусте у својој игри над својим искуснијим ривалом, да би на крају завршио игру.
На много начина, Нолетов наступ у финалу против Рафаела Надала био је једноставно наставак ове инспиративне форме коју је могао открити против Федерера.
То је заиста био а пунолетства наступ Србина, који се до сада суочавао само са подсмехом и скептицизмом у вези са својом неспособношћу да оправда свој инхерентни таленат у кључним тренуцима током утакмице.
Резултат 6-7, 4-6, 6-3, 6-2, 7-5 стога много говори, чак и сада. Говори о почетку Федерерове споре, али ипак непогрешиве силазне спирале-изгледа који је постао стварност раније него што се могло очекивати; говори о почетку апсолутне Нолеове доминације - подвигу који је плијенио пажњу, не само тада, већ чак и сада; и што је најважније, говори о наставку другачије ере на УС Опену-ере чије је темеље поставио Хуан Мартин Дел Потро 2009. године, који је-случајно-победио старог ратног коња Федерера на слично узбудљив начин.
