Утучени Роддицк гледа како Рогер Федерер слави своју 6. победу на Вимблдонском шампионату
Алл Енгланд Цлуб Цхампионсхипс или једноставно Вимбледон Цхампионсхипс је најстарији и најпрестижнији тениски турнир на свету. Првенство је први пут одржано пре више од век и по, далеке 1877. Од тада је животни сан сваког надобудног младића да подигне жељени трофеј на Централном терену.
Централни терен шампионата Вимблдона, који се налази на СВ19, Цхурцх Роад, био је сведок неких од најупечатљивијих тениских мечева свих времена. Многе легенде ходале су по посвећеним травњацима Централног терена и допринеле богатој традицији и историји овог великог турнира. Чувени Централни суд издржао је тест времена, чак и издржавши експлозију бомбе у Другом светском рату.
Место многих епских битака током година пригодно има следећи натпис на тунелском путу до Двора - „Ако можете да се сусретнете са тријумфом и катастрофом / И третирате та два преваранта на исти начин“.
Осврћемо се на 5 највећих мушких појединачних финала у отвореној ери:
# 5 Рогер Федерер вс Анди Роддицк (2009)
Американац Анди Роддицк претходно је изгубио од Рогера Федерера у 3 Гранд Слам финала, од којих су се два догодила на Централном терену Вимбледона. Пошто није стигао до гренд слем финала више од 3 године, Роддицк је био у очајничкој потрази за неухватљивом Гранд Слам победом против Федерера.
Наоружан новим нападачким штихом у комбинацији са побољшаном мрежом, Роддицк је био 6. носилац. Његов напредак у другу недељу није био нимало лак јер је морао да се суочи са 3 узастопна меча у 4 сета пре него што је освојио тешку 5-сет против Хевитта. Уследила је победа од 4 сета против Ендија Мареја, а Родик је резервисао своје место у финалу.
Роддицков сервис је прекинут само једном, у 77. гему (последњи гем на мечу) мушког финала. У финалу је разлика била мала јер је један брејк Роддицковог сервиса, после више од четири и четврт сата игре на Централном терену, био све што је било потребно Роџеру Федереру да узме пети сет 16-14, да постане први човек да освоји 15 гренд слемова и да поврати светски број 1. Рогеру Федереру то је била 6. Гранд Слам титула и помогла му је да се освети за болан губитак од Надала 2008. године.
Коначан резултат био је 5-7, 7-6, 7-6, 3-6, 16-14 и то је било најдуже финале Вимбледона икада по броју одиграних утакмица.
