На данашњи дан, чак ни човек који ће вероватно бити КОЗА није могао да свргне Краља глине.
Док 36-годишњи Рафаел Надал припрема свој последњи замах на шљаци у Европи, осврћемо се на 10 мечева који су га учинили неприкосновеним краљем глине.
- 1. УТАКМИЦА: 2003 Монте Карло, друго коло: Надал д. Коста, 7-5, 6-3
- 2. УТАКМИЦА: 2004. Дејвис куп, финале: Надал д. Родик, 6-7 (6), 6-2, 7-6 (6), 6-2
- 3. УТАКМИЦА: 2005 Рим, финале: Надал р. Корија, 6-4, 3-6, 6-3, 4-6, 7-6 (6)
- 4. УТАКМИЦА: Ролан Гарос 2005, полуфинале: Надал р. Федерер, 6-3, 4-6, 6-4, 6-3
- 5. МЕЧ: 2006 Рим, финале: Надал р. Федерер, 6-7 (0), 7-6 (5), 6-4, 2-6, 7-6 (5)
- 6. УТАКМИЦА: 2009 Мадрид, полуфинале: Надал д. Ђоковић, 3-6, 7-6 (5), 7-6 (9)
- 7. УТАКМИЦА: 2011 Дејвис куп, финале: Надал д. дел Потро, 1-6, 6-4, 6-1, 7-6 (0)
- 8. УТАКМИЦА: Ролан Гарос 2012, финале: Надал р. Ђоковић 6-4, 6-3, 2-6, 7-5
9. УТАКМИЦА: Ролан Гарос 2013, полуфинале: Надал д. Новак Ђоковић, 6-4, 3-6, 6-1, 6-7 (3), 9-7
Овај је био за мене.
Ова сага о клацкалици трајала је четири сата и 37 минута и припала је Надалу резултатом 9-7 у петом сету.
© 2013. Гетти Имагес
'Морате да волите игру.' То је рекао исцрпљени, раздрагани Надал 7. јуна 2013. када су га питали шта је било потребно да би се добио меч попут оног који је управо играо. Тог врелог дана у Паризу, било му је потребно много љубави и труда — и „патње“, како Рафа воли да каже — које је могао да прикупи.
У аналима 18-годишњег, 59 мечева надвлачења конопа између Надала и Ђоковића, њихово полуфинале Отвореног првенства Француске 2013. могло би се назвати Другим епским. Био је то одраз њиховог финала Аустралијан опена из претходне године. Та сага о клацкалици у Мелбурну трајала је пет сати и 53 минута, а припала је Ђоковићу резултатом 7-5 у петом сету. Ова сага о клацкалици трајала је четири сата и 37 минута и припала је Надалу резултатом 9-7 у петом сету. Сваки меч је имао немилосрдна надигравања, фино шутирање, врхове и долине оба играча, и једну легендарну грешку која је мењала меч. Тениски историчар у Надалу је одмах видео паралелу.
„Изгубио сам овакав меч у Аустралији“, рекао је. 'Ово је било за мене.'
Меч је био за Рафу, али и за све љубитеље тениса. Откако је Надал преузео команду над Ролан Гаросом 2005. године, било је драгоцених мушких епова у каснијим рундама Ролан Гароса. Рафа, који иначе никада није био одведен у пет сетова у полуфиналу или финалу, био је превише добар да би дозволио било коме - осим Ђоковићу - да се приближи. Још 2006. године, када је имао 19 година, Србин је тврдио да је Надал 'победив' на Отвореном првенству Француске. Овај меч је био његов пети покушај да се докаже у праву, и најближи му је пришао док коначно није избацио Рафу са Ролан Гароса 2015. године.
Рафа и Ноле су били као још један пар париских уметника из другог доба. Стотину година раније, Пикасо и Брак су себе описали као „два планинска пењача, везана заједно“, који се пењу на висине сликарства. Надал и Ђоковић су били њихов тениски еквивалент 2013. године.
еспн гледање тениса уживо
© 2013. Гетти Имагес
Знате да је меч добар када ниједан играч не може да схвати ударце које његов противник изводи. Надал и Ђоковић провели су приличну количину од ова четири и по сата одмахујући главом и смешећи се у неверици на бесмислену игру свог ривала. Надал није могао да верује у Ђоковићеве искораке, ритерне и његове винере у форхенд-у изнад рамена. Што се Новака тиче, он је тражио помоћ од својих тренера кад год би Рафа ископао још један немогући излазак из шљаке, или закачио други форхенд низ линију у мртвој трци. Авај, није било помоћи ни једном ни другом играчу.
На Аустралијан опену 2012. године, Надал је био тај који је преживео искуство блиске смрти у четвртом сету, освојио га у тајбрејку и повећао тај моментум до вођства од 4-2 у петом пре него што је гледао Ђоковића како преокреће плиму и одлази са насловом. У Паризу је Ђоковић био тај који је зграбио четврти сет у тајбрејку и повео са 4-2 у петом, пре него што је гледао како Надал одузима све у последњих 45 минута.
Сваки пут, губитника је прогањао запањујући погрешан корак. У Аустралији, са шансом за повећање од 5-2 у петој, Надал је гурнуо најлакше бекхенд додавања у улицу. У Паризу, сервирајући при 4-3 у финалном сету, два гема од победе и шанси за своју прву титулу у Француској, Ђоковић је дао поен на двојку када је улетео у мрежу након што је погодио нешто што би представљало победу изнад главе.
Упркос тој грешци, овај меч је достигао свој драматичан врхунац у последњих неколико утакмица, јер су се сви очајнички борили да преживе. Ђоковић је замахнуо са свиме што је имао, док је Надал спринтао даље него што је икада имао на шљаци у Паризу да би пратио лопте. Док су се гурали све више и више у тениску стратосферу, Рафа и Ноле су били као још један пар париских уметника из другог доба. Стотину година раније, Пикасо и Брак су себе описали као „два планинска пењача, везана заједно,“ који се пењу на висине сликарства. Надал и Ђоковић су били њихов тениски еквивалент 2013. На Ролан Гаросу су те године водили један другог до самита.
Ипак, ово не би било њихово последње гренд слем ремек дело. Пет година касније, у дводневном полуфиналу на Вимблдону, организовали су Трећи еп. Овог пута Ђоковић би зауставио Надалов касни моментум и изашао као победник, резултатом 10-8 у петом. Истина, Ђоковић је пронашао начин да се нађе на врху већине ових врста маратонских сукоба, и са Надалом и са његовим другим главним ривалом, Роџером Федерером. То је разлог зашто он има победнички рекорд против обојице и зашто ће вероватно завршити са више великих титула од оба. Изузетак је Ролан Гарос. На данашњи дан 2013. чак ни човек који ће вероватно бити КОЗА није могао да скине краља глине.
