Светски број 1 је у прошлости правио велике шансе за велики успех, али са 36 година, ко или шта може помоћи Ђоковићу да се одбрани од свог можда највећег ривала до сада: Оца Тајма?
одакле долази тениско бодовање
Временом су се сцене упознале: Новак Ђоковић, коза у чекању, свађа се са својим тренером Гораном Иванишевићем на терену. Или грдити Иванишевића у монологу на терену, средином меча. Након што је прошлог јуна на Ролан Гаросу обезбедио своју рекордну 23. титулу на гренд слему, Ђоковић је чак причао о томе како је „мучио“ свој тим за подршку. Затим је додао да заиста цени што су момци његова „камена“.
Мање од 12 месеци касније, један камен је бачен у страну.
У сахарастом Инстаграм посту објављеном у среду, Ђоковић, чији су слемови сада износили 24, објавио да су он и Иванишевић „одлучили да прекину заједнички рад” неколико дана раније. Неочекивани потез имаће благотворан ефекат на Иванишевићев циклус сна.
'Он вас држи у стресу, знате,' рекао је Иванишевић новинарима после рекордне победе прошлог пролећа. „Ниво стреса је увек висок. Никада не пада.”
Компликованије је питање како ће распад утицати на Ђоковића.
Неки велики играчи су упадљиви тирани, други радије скривају своје маневре иза вела покорности. Али реалност је да су сви велики играчи немилосрдни када је у питању лов на њихове амбиције. Ђоковић не може много да жуди за даљим достигнућима, али – а то је нешто што му је заједничко са калфом – изгледа да има жестоку жељу да остане. Да продужи каријеру. Да ужива у још важнијим титулама и да ужива у својој ГОАТ-Хуапу да би цео свет могао да види.
Погледајте ову објаву на Инстаграму
Неки велики играчи су упадљиви тирани, други радије скривају своје маневре иза вела покорности. Али реалност је да су сви велики играчи немилосрдни када је у питању лов на њихове амбиције. Ђоковић не може много да жуди за даљим достигнућима, али – а то је нешто што му је заједничко са калфом – изгледа да има жестоку жељу да остане. Да продужи каријеру. Да ужива у још важнијим титулама и да ужива у својој ГОАТ-Хуапу да би цео свет могао да види.
Порив је лако разумети у светлу Ђоковићеве упадљиве кондиције, али његово тело је у рату са годинама. Можда је супер фит 36-годишњак, али већ у тој зони где играч почиње да трпи загонетне губитке и да трпи физичке неуспехе. Последњих месеци Ђоковић је у три од четири сусрета ударио Јанник Синер, укључујући и један на гренд слему којим је Ђоковић доминирао, Аустралијан опену . У Индијан Велсу се мучио кроз један меч у три сета а затим изгубио следећу од 20-годишњег Италијана који је био на 123. месту, Луца Нарди . Губитак га је натерао да се повуче текућег Мајами Опена .
Па смо ту. Овај легендарни истраживач опција мора да пронађе нова решења да би се вратио на прави пут, баш као што му је некада био потребан Борис Бекер да му помогне да преброди двоструке препреке Федерера и Надала. Или начин на који је Иванишевић пронашао начин да свом сервису дода те преко потребне додатне миље на сат.
Тешко је замислити да Ђоковићева невоља може бити положена на праг Иванишевића. Сви знају, или би требало да знају, да тренирање није баш ракетна наука, и временом укључује више гугутања и мажења него трзања на зарђалим волејима или закључаним форхендима. Последњих година, међутим, видели смо тренд да играчи напуштају тренере на врхунцу продуктивности или близу њега и посежу за нечим новим, нечим другачијим. Ресетовање има за циљ да пружи играчу свежу инфузију мотивације, енергије и повратних информација.
„Он није лак момак, рецимо то овако. Он није лак момак. Поготово када му нешто не иде. Али ми смо овде да [понудимо] леђа и да добијемо батине, знате. То је оно чему тим служи.” Горан Иванишевић после Ђоковићеве 23. Гренд слем победе на Ролан Гаросу 2023.
Не постоји закон који каже да однос између играча и тренера мора да траје Кс-број година, али је и даље тешко тачно схватити зашто Ђоковић одбацује Иванишевића (најаве на друштвеним мрежама о промени тренера производе се са више окрета него Надаловим форхендом). Уместо да призна да тражи решења или да тражи нову мотивацију, Ђоковић је о свом времену са Иванишевићем написао да је „Наша хемија на терену имала успоне и падове, али наше пријатељство је увек било чврсто“.
Зар не би било пријатније да је Ђоковић само признао да му требају ствари за које сматра да Иванишевић више не може да му пружи, или да му је потребно емоционално ресетовање, или чак да је у паници у касној каријери? Ђоковићев изванредан рекорд и његова физичка издржљивост створили су загонетку. Шта за њега представља успех у будућности, и ко може да поправи своје године као да је залутао форхенд?
Али у једну ствар нема сумње: Иванишевић је донео много тога на Ђоковићев сто осим воље да игра Парцхисија и талента за анализу сервиса. Донео је оштро око и способност да апсорбује злостављање док је оставио по страни свој значајан его.
„Везао нас је лисицама три дана“, објаснио је Иванишевић као одговор на Ђоковићева прошлогодишња открића након РГ. Тренер се смејао док је говорио, али морали сте да се запитате колико му је ситуација заправо забавна. „Он није лак момак, рецимо то овако. Он није лак момак. Поготово када му нешто не иде. Али ми смо овде да [понудимо] леђа и да добијемо батине, знате. То је оно чему тим служи.”
Можда то није нека утеха, али Иванишевић може да почива и на сазнању да Ђоковић вероватно не мучи никога више од себе.
